Ana Petrović nutricionista, spec. farm. – Intervju

Sadržaj

Ukoliko vam je potrebna ishrana uz koju ćete redukovati telesnu masu i započeti zdrav način života ili ishrana koja će biti vaš saveznik u borbi sa različitim medicinskim stanjima, nutricionista Ana Petrović je pouzdan i nepogrešiv izbor!

Nutricionistički studio Ane Petrović osnovan je pre više od 10 godina, od kada je kroz njega prošlo više od 100 000 ljudi, što nesumnjivo govori o činjenici da je Ana Petrović nutricionista kome se veruje i neko ko stvara rezultate!

Pored toga što svoje klijente dovodi do željene forme, ujedno ih i edukuje o zdravim navikama. Razgovarali smo sa Anom o osnovama zdrave ishrane, najčešćim greškama na putu do vitke linije, njenom stavu o probioticima, kao i drugim korisnim savetima koji vas mogu dovesti do željene forme i zdravog stila života.

U svemu, pa i u tome kako se hranimo, dobro je imati balans. Koji su to postulati izbalansirane ishane i šta ta ishrana podrazumeva?

U ishrani, a generalno i u životu najvažniji su kontinuitet i dobra organizacija. Uopšteni postulati obuhvataju redovnu hidrataciju tela, antioksidanse kao jutarnji napitak na prazan stomak, pravilan razmak izmedju obroka, redovnu fizičku aktivnost, unos svih sedam grupa namirnica, njihov pravilan izbor, kombinacija i termička obrada.

Za najbolji efekat preporučujem individualni pristup svakom pojedincu i izradu personalizovanog jelovnika, u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem, laboratorijskim nalazima, potrebama, navikama, godinama, aktivnostima, kao i željenim izborom namirnica.

Zdravim stilom života i promenom loših prehrambenih navika je jedino moguće trajno održati balans i dobro zdravlje.

Vi svakodnevno razgovarate sa velikim brojem klijenata o njihovoj ishrani. Koje su najčešće greške koje većina ljudi pravi?

Uglavnom se ponavljaju iste greške, rigorozne i instant dijete, izgladnjivanje a zatim prejedanje. Kompenzovanje stresa, dosade i umora hranom, zadovoljstvo isključivo odrazom u ogledalu. Najveća greška je što bi mnogi želeli da smršaju brzo, a da uživaju što duže u namirnicama koje usporavaju dolazak do cilja.

Uskoro počinje najtoplije godišnje doba, doba kada mnogi započinju borbu sa viškom kilograma. Koje početničke savete preporučujete svima, koji se sada nalaze u toj fazi?

Ni jedna namirnica ne sadrži sve potrebne nutritivne elemente. Kombinovanjem osnovnih nutrijenata: proteina, ugljenih hidrata, masti i oligoelemenata, organizam dobija sve hranljive materije. Najobilniji i energetski najbogatiji obroci u toku dana su doručak i ručak, jer treba da obezbede energiju za predstojeće dnevne aktivnosti.

Za doručak je najbolje jesti kombinaciju proteina, masti i ugljenih hidrata. Jaja, proju, ovsene pahuljice, povrće, kiselo mlečne proizvode i dr.

Užina sledi tri do četri sata nakon doručka.

Za užinu preporučujem voće, salatu, potaž ili šejk od jogurta i svežeg voća. Zavisno od zdravstvenog stanja pojedinca treba obratiti pažnju na glikemijski indeks voća. Uzina 2 je uglavnom potrebna deci, sportistima i nedovoljno uhranjenim osobama.

Ručak je najobilniji obrok, treba da bude raznovrstan, nutritivno vredan, a ne kalorijski. Za ručak treba jesti kuvano jelo sa povrćem ili ribu ili meso sa povrćem. Za pripremu ručka ne treba koristiti zapršku sa uljem i brašnom. Povrće je najbolje jesti sveže, grilovano, bareno. Salate se mogu kombinovati i jesti neograničeno.

Večera predstavlja poslednji dnevni obrok, sa lako svarljivim namirnicama.

Od poslednjeg obroka do odlaska u krevet treba da prodje barem dva sata, kako bi se naš organizam pripremio za spavanje. Umesto konditorskih proizvoda konzumirati zdrave zamene sa cimetom, kakaom, rogačem, stevijom.

Treba izbegavati jednolične i monotone dijete, mesne odnosno proteinske dijete, kao i obroke koji podrazumevaju samo tečnu hranu, odnosno šejkove i sokove. Tanjir treba da bude uvek pun povrća različitih boja, koje potiče od biljnog pigmenta.

Na koji način je moguće ubrzati metabolizam?

Metabolizam je zbir svih hemijskih reakcija koje se odvijaju u organizmu. Anabolizam i katabolizam su ključni delovi metabolizma jer podstiču svakodnevne aktivnosti, rast, razmnožavanje, disanje, trčanje i dr.

Na brzinu metabolizma koliko utiču faktori koji se ne mogu kontrolisati, godine, pol, genetika, toliko utiče i stil života. Energetska i nutritivna vrednost obroka zavisi od bazalnog metabolizma, ukupne dnevne potrošnje energije i tipa gradje pojedinca.

Kada se u organizam unose veća količina energije hranom od potrošnje energije, telesna masa se povećava, a višak energije se skladišti u masti. Ugljeni hidrati su osnovni izvor energije i treba da zadovolje oko 50-60% dnevnog energetskog unosa, proteini 15-25% i masti 20-30%. Smernice za ishranu nude raspon za unos nutrijenata zavisno od uzrasta, pola, dnevnih aktivnosti, zdravstvenog stanja i dr.

Metabolizam možemo ubrzati sportom i rekreacijom na svežem vazduhu, redovnim obrocima, 3-5 manjih obroka na dan, ravnomernim unosom vode, čaja i razblaženog cedjenog soka, naizmeničnim tuširanjem toplom pa hladnom vodom, redovnim snom od 6-7h na dan za odraslu osobu, rotiranjem kalorijskog unosa po danima, razonodom i smejanjem.

Namirnice koje ubrzavaju metabolizam i peristaltiku creva su antioksidansi, neki od najdelotvornijih su karotenoidi iz bundeve, brokolija, šargarepe, paprike, antocijani iz borovnice, aronije, šljive, polifenoli iz grozdja, kakaoa, zelenog čaja, likopen iz paradajza.

Beta glukan sadrže ovsene pahuljice, integralne žitarice i pečurke. Celulozu i pektin, jabuke, maline, pomorandže, kupus, zelena salata, sočivo, grašak, krompir. Visokokvalitetni proteini iz biljnih i životinjskih izvora utiču na povećanje mišićne mase, jaja, mladi sir, jogurt, belo meso, bela riba, kinoa, pasulj i dr.

Svi nutrijenti treba da budu ravnomerno zastupljeni u ishrani jer imaju zaštitnu, gradivnu i energetsku ulogu!

Na koji način je moguće prepoznati simptome lošeg varenja i da li postoji neki prirodni put i namirnice do boljeg varenja?

Nadimanje, gorušica, mučnina, nauzeja, gasovi, podrigivanje, rano zasićenje, zatvor, dijareja, bol, samo su neki od simptoma nebalansirane ishrane koja negativno utiče na rad GIT-a menjajući njegovu peristaltiku, pražnjenje i bakterijsku floru.

Promena životnih navika može uticati na simptome dispepsije. Ishranu treba prilagoditi pojedincu. Iz ishrane treba isključiti ili u startu smanjiti začinjenu, slanu, slatku i prerajdenu hranu kao i industrijske sokove, alkohol, cigarete i kofeinske napitke koji iritiraju sluzokožu creva i izazivaju konstantan upalni proces.

Isključiti iz upotrebe koliko je moguće, nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) jer mogu dodatno pogoršati postojeće simptome bolesti. Konzumirati hranu koja sadrži vlakna, prirodne probiotike, prebiotike, funkcionalnu hranu, dobro sažvakati svaki zalogaj, jesti kuvanu, lako svarljivu hranu, omega-3 masne kiseline iz ribe i maslinovog ulja, piti dovoljno nezasladjene vode, kontrolisati stres, nositi komotniju odeću, baviti se sportom.

Objasnite nam koji je značaj unosa probiotika i njihovo blagotvorno dejstvo na organizam?

Probiotici su živi nepatogeni mikroorganizmi koji u adekvatnim količinama pobiljšavaju mikrobnu ravnotežu gastrointestinalnog trakta (GIT). Različite kliničke studiju pokazuju koristran efekat probiotika u prevenciji gojaznosti, alergijskih reakcija, lečenju masne jetre kao i GI poremećaja kao što su netolerancija na laktozu, infektivna dijareja, dijareja izazvana antibioticima Helicobakterije, boljeg varenja, konstipacije i dr.

Najbolji efekat se postiže kombinacijom probiotika i prebiotika, jer se na taj način postiže simbioza. Najčešće se sastoje od bakterija mlečne kiseline kao što su Lactobacillus i Bifidobakterium i kvasca Saccharomices boulardi i prebiotika oligofruktoze.

Probiotici deluju na razvoj mikrobiote tako što stvaraju odgovarajuću ravnotežu izmedju patogena i bakterija koje su neophodne za normalno funkcionisanje organizma. Živi mikroorganizmi koji ispunjavaju odgovarajuće kriterijume koriste se u proizvodnji funkcionalne hrane, a pozitivan efekat se mora ispoljiti konzumiranjem potrebne količine te hrane. Prati je odobrena autorizovana zdravstvena izjava.

Kada ljudi treba da konzumiraju probiotike i zbog čega?

Mikrobiota creva je raznolika i sadrži trilione mikroorganizama u gastrointestinalnom traktu. Oblikovanje i razmnožavanje mikrobioma creva počinje od rodjenja, a njegov sastav zavisi od različitih genetskih, nutritivnih i faktora životne sredine. Prilikom pada imuniteta dolazi do promene u sastavu mikrobiote, tada je neophodno uspostaviti mikrobnu ravnotežu i sprečiti pojavu bolesti u rasponu od gastrointestinalnih i metaboličkih stanja do imunoloških i neuropsihijatrijskih bolesti.

Probiotici su efikasni u prevenciji i lečenju dijareje izazvane rotavirusom ili antibioticima, smanjuju koncentraciju enzima koji podstiču rast truležnih bakterija u crevima, uspostavljaju normalnu peristaltiku creva. Ublažavaju alergijske i atopijske bolesti kod odojčadi, pozitivno deluju na respiratorne infekcije, kandidijazu, lečenje urogenitalnog trakta i druge zarazne bolesti.

Koji su najbolji izvori probiotika koje preporučujete i zbog čega?

Postoje različiti izvori i forme probiotika, pa se mogu pronaći u obliku hrane, pića, kapsula, praška, suspenzije. Brojne studije i naučni dokazi podržavaju ugrađivanje probiotika u ishranu radi brojnih zdravstvenih benefita. Asortiman prehrambenih proizvoda sa probiotičkim sojevima na tržištu se širi, i najveći udeo imaju proizvodi na bazi mlečnih proizvoda poput jogurta, kiselog mleka, kefira i mladog sira.

Studije pokazuju da ovi proizvodi poboljšavaju terapijski efekat kod žena sa bakterijskom vaginozom podržavajući normalnu mikrobiotu vaginalnih laktobacila, doprinose snižavanju nivoa holesterola u serumu i prevenciji koronarne bolesti srca.

Moja preporuka je probiotski mlečni proizvod Balans+ jogurt jer sadrži Bifido Digestio kompleks koji se sastoji od dve probiotske kulture (Lactobacilus acidophilus LA-5 I Bifidobacterium BB-12) i prebiotika oligofruktoze. Proizvod je klinički ispitivan u KBC Bežanijska kosa, ispitanici su bili pacijenti sa funkcionalnim poremećajima digestivnog trakta.

Sprovedena studija je dokazala da se redovnim konzumiranjem 500ml probiotskog fermentisanog jogurta Balans+ reguliše probava nakon deset dana, gubi osećaj nepotpunog pražnjenja, smanjuje nadutost i bol u trbuhu, dolazi do promene u telesnom sastavu u smislu smanjenja procenta masti i smanjenja depresivnosti.

Zbog jedinstvenog nutritivnog sastava, pored brojnih zdravstvenih prednosti, Balans + formulu preporučujem svojim klijentima u svakodnevnoj ishrani kako redukcionim tako i u medicinskim dijetama, kao napitak za jednu od dnevnih užina ili dodatak jelima uz doručak, ručak ili večeru.

Jogurt u kombinaciji sa žitaricama predstavlja idealan obrok za početak dana jer ne iziskuje puno vremena za pripremu i doprinosi osećaju sitosti. Vegeterijanci ga mogu konzumirati uz povrće u raznim receptima za ručak, a najmladji i sportisti u različitim šejkovima sa voćem, koštunjavim plodovima i cimetom. Ukoliko želite pojesti lako svarljivu noćnu užinu, u 500ml jogurta možete dodati 2 supene kašike lana ili čije, semenke bubre u GIT-u, povećavaju zapreminu crevnog sadržaja i tako ubrzavaju peristaltiku.

Vrlo rado bih sa vama podelila i recept za zapečenu boraniju sa jogurtom.

Očistiti i oprati u hladnoj vodi 400g boranije. U posudi izdinstati sitno iseckanu veću glavicu crnog luka, zatim dodati 2 veće šargarepe isečene na kolutove i dinstati na vodi dok ne omekša. Dodati boraniju, kratko prodinstati i dodati izrendan manji paradajz i sve zajedno dinstati dok boranija ne omekša. Skloniti sa grejnog tela, dodati, biljne začine (mirođija, bosiljak, peršun), posoliti i promešati. U drugu posudu umutiti 1-2 jaja i 200ml jogurta, preliti boraniju. Peći 25 minuta na 230 stepeni.

Ko su ljudi koji se zdravo hrane, kakav je njihov odnos prema sebi i prema drugima? Možemo li nešto da naučimo od njih?

Nije lako imati dobru liniju i biti u formi u kontinuitetu, ali je moguće. Konstantan rad na sebi je neophodan kako u mentalnom, duhovnom tako i fizičkom smislu.

Ovi ljudi tokom cele godine imaju iste navike, jaku disciplinu, kontinuitet i organizaciju. Nakon izgubljenih kilograma većina ljudi se opusti i često se vraćaju starim navikama. To je ključan momenat koji treba prepoznati, u praksi ga zovem režim održavanja.

Vaši klijenti zaista imaju dobre rezultate, na koji način ih motivišete?

Uvek imam jasan, otvoren i dobronameran stav. Promena zaista nije laka – ona iziskuje odluku, mnogo truda, vremena, volje i rada. Svoje klijente motivišem prvenstveno prilagodjenim jelovnikom i realnim ciljevima. Dobra komunikacija, poštovanje dogovorenog, ozbiljan pristup u promeni loših prehrambenih navika, redovne kontrole i uložen maksimalan trud, daju najbolje rezultate.

Podelite ovaj tekst:

Upišite ovde

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top

Koristimo kolačiće za upravljanje korisničkim iskustvom, prikazivanje personalizovanog sadržaja i postizanje poslovnih ciljeva kompanije Imlek.