Kad nas pitate: Koliko traje varenje različitih namirnica?, to znači da vas zanima koliko je kojoj vrsti hrane potrebno da se svari i napusti organizam. Kako bismo došli do odgovora, moramo razjasniti šta je uopšte “varenje”.
Varenje je proces u kom organizam prerađuje hranu tako što razlaže velike nerastvoreve molekule hrane u manje, u vodi rastvorene, čestice, tako da se one mogu apsorbovati u vodenu krvnu plazmu.
Pa, od čega zavisi koliko će varenje trajati i koliko mu obično treba da se završi?
Varenje može da traje od 24, pa sve do 72 sata, a koliko će tačno trajati – zavisi od mnogo faktora.
Pre nego što detaljno i temeljno prođemo kroz to koliko varenje različitih namirnica traje, saznajmo koja brzina se smatra zdravim varenjem i koja hrana se brzo vari, a kojim namirnicama treba duže vremena da se svare – naglasićemo da smo o problemima sa varenjem već temeljno pisali, ali u ovom tekstu to ćemo učiniti sa fokusom na samo trajanje varenja – jedan od važanih elemenata ovog procea.
Da li ste znali da je dobro varenje pola zdravlja, a da su probiotici najbolji put do njegovog postizanja?
Balans+ klinički je dokazao svoju blagotvornost za varenje, a tako i čitav organizam. Zato – ukoliko želite da regulišete varenje – stvaranjem navike redovnog ispijanja Balans+ probiotskog jogurta, na dobrom ste putu da u tome i uspete!
Kao što smo napomenuli, sama brzina varenja, pa i balans organizma, zavise od mnoštva faktora.
Sigurno vas zanima koji su to faktori koji utiču na to koliko dugo traje varenje hrane u organizmu?
Od čega zavisi to koliko varenje traje?
To koliko je hrani potrebno da se apsorbuje u organizam, zavisiće od:
- pola: istraživanje obavljeno još 1980. godine, koje je u fokusu imalo upravo vreme varenja hrane kod muškaraca i žena, pokazalo je da se, samo u debelom crevu, hrana u proseku zadržava 47 sati kod žena i 33 sata kod muškaraca. Dakle – žene obično znantno duže vare hranu;
- brzine metabolizma: dok nečiji metabolizam radi brzo, kod drugih je sporiji, a i brzina samog metabolizma utiče i na brzinu varenja hrane;
- toga da li osoba pati od bilo kakvih problema sa digestivnim sistemom, koji uzrokuju ubrzanje ili usporavanje varenja: Kronova bolest, divertikulitis i sindrom iritabilnih creva, na primer, mogu usporiti varenje;
- količine i vrste namirnice koja se unosi: različitim namirnicama, potrebno je više ili manje vremena da prođu kroz digestivni sistem.
Osim navedenih faktora, kada razmatramo brzinu varenja, važno je znati da sam proces varenja podrazumeva više različitih procesa, a svakom od organa digestivnog sistema, potrebno je manje ili više vreme za procesuiranje hrane.
Koliko koji proces tokom varenja traje?
Dakle, nezavisno od faktora koji utiču na vreme trajanja varenja hrane u organizmu, svaki proces varenja oduzima više ili manje vremena.
Na početku varenja, hrana putuje vrlo brzo kroz digestivni sistem.
Za 6 do 8 časova -hrana je otputovala kroz stomak, tanko crevo i stigla do debelog creva. Dakle, ukoliko vas zanima koliko se hrana zadržava u želucu – reč je o vrlo kratkom periodu.
Međutim, i pre samog želuca, hrana je morala da prođe svoj put – počela je da se vari još u ustima, a period trajanja varenja u ovom delu organizma – može da kontroliše osoba koja unosi hranu. Preporučuje se što više “žvakanja” hrane, kako bi ostatak organa za varenje bio rasterećeniji.
Nakon toga, hrana kratko prolazi kroz ždrelo i jednjak, gde se praktično ni ne zadržava. Kada stigne do želuca – hrana je u njemu relativno kratko, u odnosu na trajanje ostatka procesa. Tu se raspada u manje čestice pomoću želudačne kiseline, te nakon par sati putuje ka tankom crevu.
U tankom crevu, hrana se obično zadržava 2 do 3 sata i tu se hranljive supstance već apsorbuju u krvotok. Posle toga – hrana je u debelom crevu sve dok se proces varenja ne završi, a obično ovaj period traje duže od svih ostalih zajedno.
No, iako se proporcionalno hrana u jednakom broju časova zadržava u različitim organima digestivnog sistema, već smo napomenuli da to koliki je taj period zavisi od puno faktora – pa i samog tipa namirnice.
Koje namirnice organizam lako i brzo svari, a za koje je potrebno više vremena?
Koliko je vremena potrebno organizmu da svari različite namirnice?
Jedan od faktora na koji možemo uticati, te tako regulisati trajanje varenja i kontrolisati to koliko se hrana zadržava u organizmu – svakako je to koje ćemo namirnice u njega unositi. Zato je važno informisati se o tome koliko je digestivnom sistemu potrebno vremena da svari različite namirnice.
Svakoj namirnici je potrebno različito vreme za varenje, a u narednim pasusima predstavićemo namirnice svrstane u one koje se brzo i one koje se dugo vare, po tome koliko se svaka od njih zadržava u želucu.
Hrana koja se lako vari – brzo varenje
Kada kažemo da se neka namirnica lako vari, obično mislimo na to da organizmu ne treba mnogo truda da je procesuira, pa ni vremena da je svari. Ipak, to što je lako i brzo – ne znači i da je dobro za organizam!
Hrana koja se jako brzo vari izuzetno se kratko zadržava u želucu, pa i crevima, te stvara osećaj “praznog stomaka”, koji često protumačimo kao glad. Tako može doći do unosa više hrane nego što nam je potrebno – ubrzo nakon jela, opet ćete postati gladni, te prionuti na još hrane.
Osim toga, hrana koja se lako vari, odnosno namirnice koje se brzo vare, dovode do brzog porasta energije, a na različite načine, tokom ovog procesa se brzo i povećava nivo glukoze u krvi, što telo pretvara u mast. Zato nekada upravo konzumiranje namirnica koje se brzo vare može biti uzrok viška kilograma, disbalansiranog organizma i problema sa digestivnim sistemom.
Ipak, to ne znači da ne treba konzumirati namirnice koje se brzo vare! O tome kako se reguliše varenje i ishrana kojih namirnica će dovesti do balansa organizma, putem optimalnog trajanja varenja, pisaćemo nakon što vam predstavimo namirnice koje se brzo i namirnice koje se sporo vare.
Evo koje namirnice podstiču brzo i lako varenje.
Voće i voćni sokovi – najbrže varenje
Voda se vari najbrže. Jedva da se uopšte zadržava u želucu. Logično, i namirnicama koje su bogate vodom, treba najmanje vremena za varenje. Upravo je voće poznato kao veliki sadržalac vode među namirnicama, pa ne čudi što mu je potrebno i najmanje vremena da se svari. Voće se u želucu zadržava oko 15-20 minuta.
Povrće – sirovo se najbrže svari
Odmah iza voća, na listi namirnica koje se najbrže vare nalaze se povrćke! Sirovo povrće se u želucu vari oko 30-40 minuta, dok kuvano povrće iziskuje malo više vremena.
Koliko se dugo vari riba?
Riba se u želucu vari svega 45-60 minuta, te tako i ona spada u namirnice koje se vare brzo i lako.
Salata sa uljem i brzo varenje
Salate obično sadrže upravo sirovo povrće, na čiju brzinu varenja u organizmu smo već ukazali. Ipak, kada se njemu doda ulje, odnosno dresing koji je uobičajen sastojak salata – produžava se vreme koliko hrana ostaje u želucu. Salata, uz ulje, u želucu ostaje oko sat vremena.
Namirnice koje se ne vare ni brzo ni sporo – srednje brzo varenje
Ne možemo sve namirnice svrstati u one koje se vare brzo, a ni u hranu koja se sporo i dugo vari. Evo koje namirnice od želuca iziskuju srednju količinu vremena za varenje.
Povrće puno skroba i vreme varenja
Nije svako povrće isto. Ono koje u sebi sadrži veliku količinu skroba, zahteva i više vremena za varenje. Tako se, na primer, krompir u želucu zadržava od 1.5-2 časa i spada u namirnice koje zahtevaju srednji period varenja.
Koliko dugo se vare mlečni proizvodi?
Mlečni proizvodi takođe spadaju u namirnice koje ne možemo uvrstiti ni u one koje se brzo, a ni u one koje se sporo vare – potrebna im je prosečna količina vremena.
Dok se mleko, jogurt, kefir i kiselo mleko u proseku u želucu vare 1.5 sat, mladim sirevima potrebno je oko 2 časa, dok je starijim i “jačim” sirevima potrebno oko 4, 5 časova.
Koliko se žitarice zadržavaju u želucu?
Žitarice se, u proseku, u želucu zadržavaju oko 2 sata. Ovo se odnosi na pirinač i kinou. Neke žitarice, kao što je ovas, tu su i duže vremena, te se zato često preporučuju kao sjajno rešenje za zdrav doručak – dugo organizam održavaju sitim i snabedvaju ga optimalnom količinom energije.
Balans+ obrok, koji predstavlja spoj našeg blagotvornog probiotskog jogurta, voća i žitarica upravo zbog ovih sastojaka, je i sjajan regulator trajanja varenja i odličan, zdrav način da se započne dan.
Namirnice koje se dugo vare
Kada je reč o namirnicama za čije varenje, odnosno zadržavanje u želucu treba više vremena – one su te koje nas dugo održavaju sitim, ali neretko i “goje”, a stvaraju i težak osećaj u stomaku.
Najčešće je u pitanju meso!
Meso – koliko se hrana zadržava u želucu?
Meso, zavisno od vrste, u želucu će se zadržati kraći ili duži vremenski period. Tako se, na primer, piletina ovde vari oko 1.5 čas, govedina oko 3 sata, jagnjetina 4, a svinjetina čak do 5 časova.
Orašasti plodovi i koliko se dugo vare
Orašasti plodovi, kao što su bademi, orasi i kikiriki, u proseku se u želucu zadržavaju oko 3 časa. Isto koliko i govedina. Zanimljivo, zar ne?
Kako regulisati varenje i doći do optimalnog trajanja varenja hrane?
Došli smo i do toga kako se reguliše varenje, odnosno njegovo trajanje. Na osnovu toga što sada znate koliko se koja namirnica zadržava u želucu, možete kontrolisati i to koliko će vam varenje trajati.
Neregulisano varenje, odnosno previše brzo ili presporo varenje, kao i gasovi ili problemi sa stolicom, mogu dovesti do disbalansa čitavog organizma, te je za celokupno ljudsko zdravlje izuzetno važna edukacija o tome kako se varenje reguliše.
Na primer, ako se pitate: Kako ubrzati varenje?, jasno je da treba da počnete da konzumirate namirnice koje se brzo vare, što važi i za one koji bi da uspore varenje i stvore duži osećaj sitosti u organizmu (oni bi trebalo da konzumiraju više namirnica koje se sporo vare).
Ali, koje varenje se smatra regulisanim, odnosno koje trajanje varenja je preporučljivo i na šta treba obratiti posebnu pažnju?
Saveti za regulaciju trajanja varenja i prijatan osećaj u stomaku
Zlatna sredina uvek je najbolja, pa je to slučaj i sa preporučljivim vremenom trajanja varenja. Kako biste regulisali ovaj segment varenja hrane, ali tako i čitav proces varenja, nudimo vam nekoliko nutricionističkih preporuka.
Ne mešajte namirnice koje se brzo vare sa onima koje se dugo vare
Svi stručnjaci u svetu nutricionizma znaju da mešanje namirnica koje se brzo vare sa onima koje iziskuju više vremena za obradu u organizmu predstavlja najgoru opciju ukoliko želite da dođete do zdravog i regulisanog varenja. Ovo dovodi želudac do preopterećenja, što izaziva usporavanje varenja i probleme sa gasovima i probavom.
Ne unosite prvo namirnice koje se sporo vare u organizam
Ukoliko prvo pojedete, na primer, parče goveđeg mesa za ručak, pa prionete na voćnu salatu za desert – voće, koje bi inače jako brzo prošlo kroz želudac, u njemu će čekati da želudac “završi” sa govedinom. Za to vreme, u želucu može doći do fermentacije voća, pa čak i truljenja, što za posledicu ima neprijatan osećaj u stomaku, osećaj “prejedenosti”, gasove i probleme sa probavom.
Jedite namirnice bogate vlaknima
Namirnice koje su bogatog sadržaja vlakana, uključuju voće, povrće i integralne žitarice, pomažu da hrana brže prođe kroz digestivni sistem. Istovremeno, one organizam prehranjuju sa korisnim vitaminima i mineralima, a integralne žitarice produžavaju i osećaj sitosti.
Pravilna hidratacija organizma
Još jedna ključna stvar za regulisano trajanje varenja jeste pravilna hidratacija organizma. Minimum 2l vode na dnevnom nivou, organizam održava hidriranim, a varenje regulisanim. Tečnosti pomažu hrani da se brže kreće kroz organizam i važan su deo celokupnog procesa varenja.
Uzimanje probiotika
Poslednji savet, ali nikako i najmanje važan, jeste značaj probiotika za normalno i regulisano trajanje varenja, ali i generalno, za funkcionisanje digestivnog sistema. Probiotici su najbolji prijatelji zdrave crevne flore i izbalansiranog organizma, pa definitivno ne treba da preskočite njihov redovan unos.
Ako se pitate kako da ih unosite, a da to bude na što učinkovitiji i prirodni način, odgovor se nalazi u ekološki-prijateljskoj ambalaži, u kojoj živi savršen spoj prijatnog ukusa i, po organizam, blagotvornog dejstva.
Njegovo ime je Balans+ probiotski jogurt.
Balans+, klinički dokazano, poboljšava varenje i potpomaže organizmu da svari hranu na najoptimalniji način. 500g je doza blagotvornog jogurta, koja se preporučuje za unos na dnevnom nivou.
Šolja Balans+ jogurta ujutru i šolja uveče, navika je koju želite da stvorite!
Organizam će vam biti zahvalan, a sistem za varenje regulisan! Jeste li znali da zdravo varenje podstiče i lepo raspoloženje? Uvedite nove navike u svoju svakodnevicu i regulišite trajanje varenja hrane, a istovremeno i njegovo pravilno funkcionisanje!
