Imunitet često pominjemo verujući da znamo dovoljno o tome šta ga podstiče, jača ili slabi, međutim, postoji mnogo toga u vezi sa imunitetom u šta ni sami naučnici još nisu potpuno sigurni.
Reč je o umreženim reakcijama tela na određene pojave, koje zajedno čine imunološki sistem organizma.
Zbog činjenice da i sami možemo uticati na imuni sistem (i pozitivno i negativno), važno je biti informisan o najvažnijem odbrambenom sistemu našeg organizma.
Adekvatno znanje o tome šta je imunitet i kako funkcioniše ujedno predstavlja i dobru zdravstvenu prevenciju, koja je, kao što smo konstatovali, itekako u našim rukama.
Šta je imunitet?
Imunitet je sposobnost organizma da se odbrani od različitih bolesti, virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija, kao i svih štetnih, kako bioloških, tako i hemijskih materija.
U tom smislu, imuni sistem je najvažniji odbrambeni sistem koji posedujemo i bez njega bismo bili podložni baš svim napadačima na naše zdravlje i normalno funkcionisanje organizma.
Koje vrste imuniteta postoje?
Postoje urođeni (prirodni, nespecifični) i stečeni (adaptivni, specifični) imunitet organizma. Svaki čovek poseduje obe vrste imuniteta, koje zajedno grade jedinstven sistem za odbranu organizma od neželjenih pojava.
#1 Urođeni imunitet i vrste urođenog imuniteta
Nespecifični, prirodni ili najlakše rečeno – urođeni imunitet je onaj sa kojim se rađamo. On prirodno formira barijeru, odnosno prvu liniju odbrane organizma od štetnih uticaja. Urođeni imunitet je prisutan u organizmu i pre nego što se pojavi izazivač bolesti i infekcija, zbog čega je stalno “u pripravnosti”, od rođenja do smrti.
Urođeni imunitet sačinjavaju prirodne barijere kao što su: koža, sluzokoža, određene vrste belih krvnih zrnaca i slojevi koji “omotavaju” organe. Ove barijere su u svakom trenutku spremne da neutrališu štetne uticaje za organizam, ali nisu “specijalizovane” ni za jednu vrstu mikroorganizama, a treba napomenuti i to da ovaj imunitet nema funkciju pamćenja.
Šta podrazumeva funkcija pamćenja kod imuniteta?
Funkcija pamćenja se vezuje za stečeni imunitet koji poseduje ovu “sposobnost”. S druge strane, urođeni imunitet ne pamti, a to znači da na različite mikroorganizme čije je prisustvo nepoželjno reaguje uvek na isti način, bez obzira na to da li se po prvi put susreće sa njima ili je branio organizam od ovih pojava i ranije.
Pasivni urođeni imunitet
Pasivni urođeni imunitet se stiče na osnovu antitela stvorenih u organizmu majke, koji se putem krvi prenose u bebin organizam. Ovakav “preneseni” imunitet je važan za prvi period po rođenju deteta, jer ga štiti dok je njegov imunološki sistem još uvek nezreo.
Aktivni urođeni imunitet
Aktivni urođeni imunitet se stiče tokom infekcije, kada mikroorganizmi prodru u organizam i tako aktiviraju ćelije imuniteta koje ih aktivno neutrališu i jačaju imuni sistem.
#2 Stečeni imunitet – vrste i faze stečenog imuniteta
Stečeni imuni sistem se razvija i specifično reaguje na svaki antigen. On pamti susrete sa neželjenim mikroorganizmima, i u stanju je da primeni isti onaj imuni odgovor na infekciju koji je primenio i prilikom prethodnog susreta sa njom.
Za specifični ili stečeni imunitet su važni B i T limfociti koji spadaju u bela krvna zrnca. B limfociti reaguju tako što proizvode antitela koja se vezuju za antigene, odnosno bakterije, a onda šalju signal fargocitima da tu antigen-antitelo strukturu očiste iz organizma.
T limfociti nešto direktnije napadaju loše bakterije i eliminišu ih sami, zbog čega imaju vodeću ulogu u zaštiti organizma od bolesti. Oni ne proizvode antitela, već luče citokine koji uništavaju oštećene ćelije.
Šta su antitela, a šta antigeni?
- Antitela su supstance koje proizvode B limfociti, a nazivaju se još i imunoglobulini.
- Antigeni su materije koje izazivaju odbrambene reakcije organizma.
Njihova međusobna veza se stvara onog trenutka kad organizam prepozna prisustvo antigena i počne da stvara antitela koji pružaju imunu reakciju na infekciju. Međutim, u zavisnosti od načina na koji antigeni dospevaju u organizam, stečeni imunološki sistem se deli na dve vrste.
Prirodno stečeni imunitet
Prirodno stečeni imunitet podrazumeva aktivaciju odbrambenog sistema organizma usled spontane zaraze koja je došla sama od sebe. Dakle, reč je o slučajnom kontaktu antitela i antigena, a sam imunitet traje u zavisnosti od dužine samog oboljenja.
Veštački stečeni imunitet
Veštački stečeni imunitet se pokreće namernom intervencijom, a jedan od najboljih primera je vakcinacija, čiji je cilj aktiviranje imuniteta putem namernog unošenja zaraze.
Kako to da vakcina unosi zarazu u organizam?
Nije reč o klasičnoj zarazi koja ima za cilj slabljenje organizma. Vakcina ustvari, samo posredno aktivira imuni sistem koji će se adekvatno boriti protiv pravih oboljenja. Ona ga izaziva, kako bi organizam bio spreman na borbu protiv budućih infekcija.
Vakcinom se organizam zarazi oslabljenim mikroorganizmima, i na taj način se pokreće imunološki odgovor tela.
Faze stečenog imuniteta
Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da stečeni imunitet organizma ima četiri faze.
U prvoj fazi se dešava prepoznavanje antigena, čime se automatski pokreće i druga faza, odnosno aktiviranje limfocita (B i T). U trećoj, efektornoj fazi se vrši eliminacija antigena, dok se u četvrtoj stvara i čuva memorija o ovom “susretu” infekcije i imunog sistema, na osnovu čega se ponovnom pojavom antigena javlja isti imuni odgovor organizma.
Kako izgleda imunitet organizma prema starosnoj dobi?
Sada kada smo objasnili kako funkcioniše imunitet, važno je da vas informišemo i o tome na koji način se on menja tokom starenja.
Kako starimo, imunološki odgovor organizma na razne infekcije i bolesti je sve slabiji. Upravo to izaziva sve češća oboljenja u poznim godinama, zbog čega su stariji ljudi podložniji oboljenjima od mlađih. Ova pojava se obično označava kao pad imuniteta.
Takođe, kod njih postoji i veći rizik od težih posledica i smrtnog ishoda u slučaju ozbiljnijeg oboljenja. Pod takvim oboljenjem se podrazumeva upala pluća kod osoba starijih od 65 godina, na primer.
Iako nije sa stopostotnom sigurnošću utvrđeno šta se tačno dešava u imunom sistemu organizma, veliki broj naučnika slabljenje odbrambene reakcije organizma dovodi u vezu sa sve manjom produkcijom T limfocita čiju smo ključnu važnost prethodno istakli.
Ipak, starosna dob nije jedini faktor koji utiče na snagu imuniteta. Najbolja strategija za održavanje i jačanje imuniteta je zdrav život. Iako ovo zvuči dosta široko, celokupne navike, aktivnosti i hrana koju konzumirate itekako utiču na imunitet, budući da on nije lokalizovan u telu, već opstaje kao sistem limforetikularnih organa i tkiva difuzno raspoređenih u telu.
Preporučeni Balans+ imuno proizvodi koji su postali neizostavan deo svakog zdravog i ukusnog obroka mogu pozitivno uticati na imuni sistem, jačajući ga na zdrav i prirodan način.
Prema tome, ukoliko ste u nedoumici kako da očuvate svoj imunitet uvrstite u svoju svakodnevnu ishranu kvalitetne Imlek proizvode i neka vam vitamini za imunitet pomognu u očuvanju zdravlja. Pobrinite se za svoj imunitet, jer vaše zdravlje je prvenstveno u vašim rukama!