Alergije na hranu predstavljaju reakciju imunog sistema koja se dešava ubrzo nakon konzumacije određene hrane.
Sigurno znate nekoga ko je alergičan na određenu namirnicu ili neki njen sastojak? Možda ste to upravo vi?
Alergije na hranu nisu retke.
Istraživači procenjuju da 1,5% svetske populacije ima neki vid alergije na određenu namirnicu. Alergija na hranu kod beba i dece je još učestalija – procena je da 1 od 10 dece pati od nekog vida ove alergije. Preko 150 namirnica proglašeno je čestim alergenom, a smatra se da gotovo sva hrana može uzrokovati alergiju. Neke alergijske reakcije na hranu mogu biti propraćene izuzetno teškim simptomima, pa čak i izazvati anafilakstički šok.
I tu nije kraj ovim neugodnim informacijama.
Naime, alergije na hranu su sve češće zastupljene u ljudskoj populaciji.
Rezultati istraživanja su ukazali na to da su alergije na hranu uvećale svoju učestalost kod ljudske populacije za čak 380% između 2007. i 2016. godine, a pretpostavka je da su od 2016. godine alergije nastavile da se šire uzlaznom putanjom.
Šta uzrokuje alergije na hranu? Koji su simptomi? Da li postoji način da se umanje određene alergijske reakcije kod odraslih i dece ili čak i potpuno eliminišu?
Sve ključne informacije o ovom neprijatnom medicinskom stanju čekaju vas u nastavku teksta.
Šta je alergija na hranu?
Već smo naznačili da je alergija na hranu zapravo reakcija imunog sistema, ali šta to tačno znači?
Kod ljudi koji su alergični na određenu uobičajenu hranu ili neki sastojak namirnice, imuni sistem reaguje abnormalno prepoznajući određenu namirnicu kao pretnju.
Možda bi nam naučnici zamerili na ovakvo jednostavnom poređenju, ali za bolje razumevanje alergije na hranu savršeno bi poslužilo poređenje sa virusima i bakterijama. Naime, kao što virus gripa napadne organizam, pa se razbolimo i dobijemo simptome gripa, tako imunitet i određene alergene može da prepozna kao svoje “neprijatelje” i krene da ih napada, a mi dobijemo simptome, ovog puta alergije na hranu.
Šta se još u organizmu dešava kada ga napadne virus?
Proizvodi antitela, koja ga brane.
Isto je i kod alergije, a antitela koja se tada stvaraju u organizmu zovu se IgE antitela.
Alergija na hranu najčešće se pojavljuje već u najmlađem dobu, ali zapravo možemo postati alergični tokom celog životnog veka. Ipak, alergije se znatno ređe stiču u odraslom dobu.
Šta uzrokuje alergije na hranu?
Svaki čovek može iskusiti alergiju na hranu, ali su neki podložniji razvitku ovakve alergije. Evo šta doprinosi šansi da se razvije alergija na hranu:
- Porodična istorija – Alergije su često zabaležene u okvirima istih porodica. Ako je neko u porodici ima ili je imao astmu, ili pati od nekih alergijskih oboljenja, uključujući alergije na hranu, ekcem, sezonske alergije kao što je alergija na polen, postoji šansa da se sklonost alergiji nasledi;
- Ranija iskustva – Istraživanja su pokazala da bebe rođene carskim rezom mogu da budu sklonija razvitku alergije od onih koje su rođene prirodnim putem. Takođe, dokazano je da ranije izlaganje čestim alergenima, kao što je kikiriki, može redukovati šansu za razvitak alergija na hranu u kasnijim dobima života;
- Druge alergijske bolesti – Osoba koja se suočava sa jednom alergijom često razvije i druge alergije. Pod “alergijske bolesti” podrazumevamo alergije na hranu, astmu i sezonske alergije.
- Crevna flora – Neka istraživanja ukazuju na to da ljudi koji imaju alergiju na određenu namirnicu najčešće imaju i nebalansiranu crevnu floru. Konkreno, imaju više nivoe Bacteroidales, a niže nivoe Clostridiales. Istraživači pokušavaju da utvrde da li uticaj na balansiranje crevne flore može biti dobar za tretiranje i prevenciju alergija.
Temu crevne flore temeljno smo obradili u ovde linkovanom tekstu, pa će vam odlično poslužiti ukoliko želite da saznate više o tome kako je održavati zdravom, a dobre bakterije u njoj izblansiranim.
No, vratimo se na temu.
Logika nameće sledeće pitanje – ako se tačni uzročnici ne mogu utvrditi, već za ljude koji pripadaju pređašnjim grupama samo važi da imaju veće šanse da obole od određene alergije, kako su onda alergije na hranu iz godine u godinu sve rasprostanjenije u svetskoj populaciji?
Ima nekoliko teorija:
- Promena prehrambenih navika na zapadu – smanjena konzumacija životinjskih masti i veći unos biljnih može biti uzrok sve većeg broja alergičnih na hranu.
- Za razliku od naših predaka, istraživanja utvrđuju da mnogo manje jedemo sveže voće i povrće. Ove namirnice su bogat izvor antioksidanasa, koji pomažu borbu sa ćelijskim oštećenjima. Neka istraživanja ukazuju da je smanjen unos antioksidanasa povezan sa alergijama.
- Učestalost alergija veća je kod ljudi koji žive dalje od ekvatora, gde je izloženost suncu manja, što je važan izvor vitamina D. To znači da smanjena proizvodnja vitamina D može rezultirati višem stepenu i većoj učestalosti alergijskih reakcija, a savremeno društvo mnogo manje vremena provodi napolju izlažući se sunčevoj svetlosti, nego što su to radili preci.
- Poslednja teorija koja objašnjava veću rasprostranjenost alergija poznata je i kao higijenska hipoteza, a u njoj se tvrdi da mnoga deca danas žive u sterilnim okruženjima i njihova izloženost najrazličitijim mikroorganizmima je niža. U razvijenim zemljama, gde ljudi ćešće koriste antibakterijska sredstva i manje su izložena zdravim bakterijama iz okruženja, zabeležen je i značajno veći broj alergičnih na hranu.
Znamo šta je sledeće što ćete pitatI: kako da znate da li spadate u grupu alergičnih?
Simptomi alergijske reakcije na hranu
SImtpomi alergije na hranu mogu varirati od slabih do ozbiljnih i svaku individuu pogađaju na drugačiji način. Zbog toga je teško i precizno odrediti simptome alergije. Ipak, po učestalosti se izdvojilo nekoliko simptoma, pa kao najčešće možemo odrediti sledeće:
- Znojenje lica,
- Osećanje “gorenja” na usnama i u ustima,
- Otok lica,
- Osip lica,
- Vrtoglavica,
- Povraćanje,
- Dijareja,
- Curenje nosa,
- Suzne oči.
Alergija na hranu može imati tako ozbiljne simptome da dovede do gušenja, potrebe za hitnom intervencijom lekara, pa čak i anafilaktičkog šoka koji može imati posledice opasne po život, ali ovi simptomi se mnogo ređe pojavljuju od blagih.
Zaključak jednog od interesantnih istraživanja Imperijalnog koledža u Londonu govori da su veće šanse da čoveka neko ubije, nego da premine od alergije na hranu.
Kako se utvrđuje ovakva vrsta alergije?
Ukoliko primetite simptome alergije na hranu, nakon konzumiranja određene namirnice, savetujemo da posetite lekara alergologa, a nabolje bi bilo da to uspete da uradite onda kada se pojavljuju simptomi alergije, jer će to doktoru omogućiti da lakše utvrdi alergiju.
Alergija na hranu se zbog sličnih simtpoma često meša sa intolerancijom na određene namirnice. Postoji značajna razlika – intolerancija je odgovor creva, a alergija odgovor imuniteta. Poseta lekaru će vam pomoći i da utvrdite o čemu se tačno radi, dok testovi na intoleranciju služe boljem utvrđivivanju intolerantnosti na određenu namirnicu. Najčešća je intolerancija na laktozu, a a klikom na ovaj link možete videti načine na koje se na nju možete testirati, pa će vam tekst pomoći ukoliko i sami želite da proverite svoju intoleranciju..
Ipak, često nije dovoljan pregled, već i podvrgavanje različitim analizama, što je svakako korisno, jer precizno utvrđivanje uzroka alergije, ili intolerancije, može i te kako olakšati život osobi koja pati od alergije.
Alergije na hranu kod beba su vrlo česte, zbog prelaska na drugačiji tip ishrane i navikavanje na istu. Zato je poželjno da se prilikom prelaska na čvrstu hranu uvodi polako, namirnica po namirnica. Osim toga, detetu što ranije treba predstaviti česte alergene. Kao što smo napomenuli – ranija konzumacija kikirikija može redukovati šansu da se tokom kasnijih perioda života pojavi alergija na kikiriki.
Kako se tretira alergija na hranu?
Tradicionalni i najučinkovitiji način tretiranja alergije je i najlogičniji – izbegavati konzumaciju namirnica koje su alergeni.
Osim toga, sve su napredniji i lekovi koji tretiraju simptome alergije, a predviđanja farmaceuta su ta da će ovi lekovi uskoro u potpunosti moći da suzbiju neugodnosti koje izaziva određena alergija.
Takođe, naznačili smo da se utvrđuje i veza između ravnoteže i zdravlja crevne mikroflore sa samom osetljivošću i podložnosti na različite alergije na hranu, pa i vođenje računa o zdravlju celokupnog digestivnog sistema svakako ne može škoditi.
Crevna mikroflora ovde je važna iz dva razloga: kako zbog prevencije različitih alergija, tako i zbog oporavka stomaka od alergijskih reakcija. Probiotici, odnosno dobre bakterije, tu mogu biti od velike koristi.
Da li ste znali da naš Balans+ jogurt u sastavu ima dve sjajne probiotske kulture (LA5 i BB12) i vlakno oligofruktoze, koje potpomaže bolje dejstvo samih probiotika?
Ovaj Bifido Digestio kompleks dokazano pozitivno utiče na digestivni sistem i ublažavanje simptoma nervoznog stomaka, pa i mnoge druge aspekte varenja.
Preporučena dnevna doza je 500 g probiotskog jogurta dnevno – najbolje šolja ujutru, i šolja uveče.
Ne samo da ćete poboljšati varenje, već i povećati hranljivost obroka.
Prijatno!
