Emocionalno prejedanje ili kompulzivno prejedanje predstavlja nekontrolisanu konzumaciju hrane u situacijama kada se osećamo loše, napeto, pod stresom ili uznemireno.
Kompulzivno prejedanje se ne zasniva se na fizičkom osećaju gladi, već na potrebi da se ublaži emotivna bol ili ispuni “praznina” koju osećamo – stoga se ovaj poremećaj u ishrani označava i terminom “emotivna glad”.
Mnogi od nas su bar nekad posegli za hranom kao načinom da se izbore sa lošim raspoloženjem, i to je u potpunosti normalno.
Nakon stresnog dana na poslu ili u školi, nekima će biti primamljivo da se opuste uz omiljeni slatkiš ili grickalice, umesto da se pozabave izvorom stresa.
Međutim, ako ova situacija postane učestala, a mi kontrolu prepustimo emocijama – to može biti znak prejedanja na nervnoj bazi.
S tim u vezi, u produžetku teksta ćemo istražiti kako nastaje ovaj poremećaj ishrane, koji su njegovi simptomi i kako zaustaviti emocionalno prejedanje.
Šta je zapravo emocionalno prejedanje?
Kompulsivno, kompulzivno, emocionalno ili emotivno prejedanje su isti termini za specifičnu vrstu poremećaja u ishrani koju odlikuje unos povećih količina hrane kao reakcija na stres, emocionalnu uznemirenost ili nezadovoljstvo.
Kada kažemo da je nečije ponašanje kompulsivno ili kompulzivno, mi zapravo mislimo da osoba dela pod uticajem snažnog unutrašnjeg nagona za izvođenjem nevoljne radnje.
U skladu sa tim, stručnjaci su primetili da se kompulzivnost može usmeriti na različite aspekte ljudskog ponašanja, pogotvo na jedenje.
Kao što smo ranije napomenuli, svako od nas ponekad posegne za hranom, a da prethodno nije gladan – uvereni smo da ste se makar jednom prejeli na slavi ili pojeli slastan kolač “na silu” jer je izgledao previše primaljivo.
Međutim, kontrola je bila u vašim rukama i niste se osećali primorano da se tako hranite svakog narednog dana.
Osobe koje imaju patološki obrasac ishrane nisu u stanju da iskontrolišu svoje reakcije, što vremenom uzrokuje emotivnu glad.
Kompulsivno prejedanje, bulimija i anoreksija – koje su razlike?
Bulimija, anoreksija i emocionalna glad su 3 vrste poremećaja ishrane koji se razlikuju po simptomima i ponašanju. Ovi poremećaji često utiču na psihičko i fizičko zdravlje, a mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje ako se ne leče.
Bulimija i anoreksija su uključeni u DSM-5 (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje), a 2013. godine je Američko udruženje psihijatara prepoznalo uvrstilo i kompulzivno prejedanje.
Emocionalna glad je nedostatak kontrole nad ishranom, kao i osećaj krivice nakon što osoba pojede veliku količinu hrane i kratkom vremenskom periodu.
Bulimija je druga vrsta poremećaja ishrane koja se često javlja kod mladih žena. Osobe koje pate od ovog poremećaja često jedu velike količine hrane u kratkom vremenskom periodu, a zatim se “čiste” kroz povraćanje ili korišćenjem laksativa.
Anoreksija je treća vrsta poremećaja ishrane. Osobe koje pate od anoreksije često imaju intenzivnu želju da smršaju i ograničavaju unos hrane. To može dovesti do ozbiljne neuhranjenosti i zdravstvenih problema.
Razlike između ova 3 poremećaja ishrane mogu biti suptilne, ali su vrlo važne.
Dok se emocionalno prejedanje odnosi na nekontrolisano hranjenje kao način da se izbori sa svojim emocionalnim problemima, bulimija i anoreksija se fokusiraju na kontrolu ishrane kao način da se postigne željena telesna težina. Bulimija i anoreksija su takođe povezane sa niskim samopoštovanjem i lošom slikom o sebi.
Emotivno prejedanje se obično leči terapijom, a cilj je da se pomogne osobi da razume i prevaziđe svoje emocionalne probleme bez korišćenja hrane.
Bulimija i anoreksija se obično leče kombinacijom terapije i lekova, kao i prilagođavanjem ishrane. Cilj lečenja je da se poboljša fizičko i psihičko zdravlje osobe, kao i da se pomogne u razvijanju zdravih navika ishrane.
Emocionalno prejedanje i depresija – koji su sve uzročnici emotivne gladi?
Emocionalno prejedanje je često povezano sa određenim stanjima kao što su anksioznost, depresija, nizak nivo samopouzdanja, usamljenost ili stres.
Kada se suočavamo sa ovim osećanjima, naš mozak traži načine da se osećamo bolje i hrana može biti jedan od najlakših i najdostupnijih načina da se to postigne. Međutim, nakon što se osećaj zadovoljstva izgubi, obično ostaje osećaj krivice, srama i neuspeha, koji nas vodi u začarani krug prejedanja.
Uzroci kompulzivnog prejedanja mogu biti različiti faktori – genetika, trauma, mentalna bolest u porodici, negativan uticaj sredine, visok nivo stresa i slično.
Emotivno prejedanje – simptomi prejedanja na nervnoj bazi
Prejedanje na nervnoj bazi podrazumeva simptome koji mogu biti fizičke i psihološko-emocionalne prirode.
Simptomi emocionalnog prejedanja uključuju:
- Prekomerno i brzo konzumiranje hrane, naročito visokokalorična i nezdrava jela;
- Konzumiranje hrane čak i kada nismo gladni;
- Osećaj nemogućnosti da se kontrolišemo tokom jela;
- Osećaj srama i krivice nakon prejedanja;
- Stalno razmišljanje o hrani kao o utočištu;
- Preokupacija hranom i telesnom težinom;
- Depresija i anksioznost;
- Izuzetna samokritičnost;
Fizički simptomi kompulsivnog prejedanja mogu biti:
- Gojaznost ili naglo povećanje telesne težine;
- Kratki udisaji;
- Dijabetes;
- Hipertenzija (visok krvni pritisak);
- Visok nivo holesterola.
Imajte na umu da fizički simptomi više pomažu drugim osobama da primete da je osoba možda razvila kompulsivno prejedanje, jer su pacijenti najčešće svesni svoje emotivne gladi.
U Srbiji, ova pojava predstavlja veliki problem, s obzirom na sve veću stopu gojaznosti i probleme sa zdravljem koji su sa tim povezani.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, prekomerna telesna masa povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska i drugih zdravstvenih teskoba. Statistike pokazuju da je u Srbiji skoro 60% populacije gojazno ili ima prekomernu telesnu masu.
Stoga je bitno da se obratite izabranom lekaru ukoliko primetite neke od navedenih simptoma, kako biste popravili vaše mentalno i fizičko stanje.
Emocionalno prejedanje – lečenje i dijagnoza
Iako se u početku smatralo da je ovaj poremećaj tipičan za odraslo doba, skorašnja istraživanja su pokazala kako se može javiti već u detinjstvu, i to kod adolescenata i ljudi u ranim dvadesetim godinama.
Postoji nekoliko načina kako da sprečite emocionalno prejedanje:
Prvi korak je prepoznavanje problema i prihvatanje uzroka emocionalnog prejedanja.
To može uključivati vođenje dnevnika ishrane, koji će pomoći da se prati šta jedemo i kada, kao i da se pronađu situacije u kojima smo skloni emocionalnom prejedanju. Važno je naučiti da prepoznamo razliku između fizičke gladi i emocionalne potrebe za hranom.
Drugi korak je traženje pomoći od stručnjaka.
Psihoterapija, savetovanje i podrška grupe mogu biti veoma efikasni u prevazilaženju emocionalnog prejedanja. Psihoterapijski tretman se fokusira na razumevanje i rešavanje uzroka emocionalnog prejedanja, uključujući rad na samopouzdanju, razvijanju veština za upravljanje stresom i jačanje emocionalne otpornosti.
Treći korak je napraviti zdrave promene u ishrani.
To znači da treba izbegavati brzu hranu, slatkiše i druge nezdrave namirnice. Umesto toga, treba se fokusirati na ishranu bogatu voćem, povrćem, proteinima i kompleksnim ugljenim hidratima i kvalitetnim mlečnim proizvodima, što će osigurati dovoljno hranljivih materija za telo i mozak.
Četvrti korak je redovno vežbanje.
Ono može pomoći u prevazilaženju emocionalnog prejedanja. Redovna fizička aktivnost, u kombinaciji sa zdravom ishranom, pomaže u smanjenju stresa, poboljšanju raspoloženja i povećanju samopouzdanja.
Kada se osećamo bolje u svojoj koži, manje smo skloni da se okrećemo hrani kao načinu za ublažavanje negativnih osećanja.
Nadamo se da vam je ovaj blog tekst bio koristan, koliko i informativan, te da smo uspeli da vam prenesemo sve relevantne informacije u vezi prevazilaženja problema emotivnog prejedanja.
Ukoliko ste smatrate da vi ili vama bliska osoba boluje od ove zdravstvene tegobe, ključno je da se odmah obratite izabranom lekaru kako biste na vreme sprečili posledice!
